Beogradski Hipodrom

Trkacka Sezona se blizi ....

Beograd, 26 Feb 2003

- Prašina se dugo kovitla oko privatizacije preduzeca "Hipodrom Beograd". Još u avgustu prošle godine direktor Goran Pavlovic je pokrenuo inicijativu kod Agenciji za privatizaciju za prodaju preduzeca. Do sada se još ništa nije desilo, osim brojnih glasina, caršijskih prica. A u meduvremenu, dogodio se i - gazda Jezda.

- Ljudi brkaju hipodrom trkalište, koje je sa svim zgradama vlasništvo države, i preduzece "Hipodrom Beograd" koje organizuje konjicke trke i ima pravo da se privatizuje. Prodajemo svoju imovinu: kompjutere i traktore. Imamo 15 zaposlenih koji znaju da organizuju trke.

- Pocetna cena firme je 189 hiljada dolara, što se ne bi moglo desiti da smo tu uracunali i 24 hektara državnog zemljišta. Sve što budemo izgradili, a moramo da ulažemo u sjaj Hipodroma da bi nam išao posao, ostaje po isteku ugovora domacinu - državi. Prodajemo sami sebe, a ne tudu imovinu, objašnjava direktor Pavlovic koji je debelo izgubio strpljenje.
- Znate koji je generalni stav Agencije za privatizaciju? Uzmite vazduh i onda izdržite dok vas mi ne prodamo! Dva meseca sam cekao s rukama u džepovima - dobar dan i do videnja. Ja imam sezonu koja kasni, a oni posle tri meseca cutanja traže neke banalne stvari. U meduvremenu, zabranili su ulaganja našeg partnera s Kipra, da bi svi zainteresovani kupci bili ravnopravni. U redu, to razumem, ali ne i da cekam tri meseca da se oni uopšte jave. Oni sebi mogu da dopuste 90 dana zakašnjenja, a meni gori pod nogama. Sad sam crna ovca u Agenciji. Svi me izbegavaju jer im remetim ugodan život, ogorcen je Pavlovic.
- Da li je u pitanju nemar ili nešto drugo? U Agenciji za privatizaciju, pak, kažu da žele da budu sigurni da je ono što predstavljaju javnosti - istinito i tacno. - Odgovorili smo im da su nam potrebni dodatni podaci o stranim ulaganjima. Tražili smo i mišljenje Grada Beograda koji je osnivac ovog preduzeca. Poslednje na pameti bilo nam je da odugovlacimo, kaže Duško Nikezic iz Agencije.
- Na sve to pojaviše se i price da je Grad Beograd vrlo zainteresovan za sudbinu Hipodroma. - Ovo zemljište su još krajem 19. veka Kraljevina Srbija i Narodna skupština dodelile Kolu jahaca "Knez Mihailo". Posle rata Društvo je menjalo imena da bi 1979. zemljište bilo dodeljeno Beogradu i gradskom Centru za fizicku kulturu. Centar je 1987. formirao Radnu organizaciju "Hipodrom Beograd", koji i danas upravlja ovim državnim dobrom, objašnjava direktor Hipodroma.
- Ovo preduzece ne poseduje ništa od nepokretnosti. Može da proda svoj telefon, sto i stolicu, ali ne može da ubaci i pravo korišcenja zemljišta i objekata. Ta firma ima ugovor sa Gradom o korišcenju zemljišta narednih 17 godina. E, ne mogu da se privatizuju, a da nas ne pitaju. Mi smo potpisali ugovor s preduzecem koje je sasvim drugacije bilo registrovano. Onda se pojavio strani ulagac Kipranin, koji dobija pravo korišcenja zemljišta. A sad treba da se pojavi i neko treci i cetvrti. Svi oni moraju da racunaju na neke nove uslove. To je kao da ja nekom iznajmim stan, a on hoce da ubaci još dve porodice. E, to ne može. Mi se slažemo s privatizacijom, ali ne želimo da se u privatizaciju unese zemljište u bilo kom vidu, odlucan je potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda Ljubomir Andelkovic.
- Milan Perovic, clan gradske vlade, tvrdi da je Grad svojevremeno ustupio zemljište preduzecu "Hipodrom Beograd" bez ikakve naknade. - Savetovali smo Agenciji da razluci imovinu Grada od imovine preduzeca. Druga mogucnost je da se dogovorimo s Agencijom i stranim partnerom i napravimo od Hipodroma javno preduzece. Ovo je uobicajeni fenomen samoupravljanja: Beograd je osnovao društveno preduzece, a onda više nije imao nikakvog uvida u njegov rad. Da ga Grad nije osnovao, ne bi imalo tu lokaciju i zemljište. Doveli smo ih u privilegovanu poziciju, a nemamo nikakav uticaj. Nemamo ni mogucnost da žurimo zato što je nekom hitno, niti smo pokrenuli privatizaciju, niti smo odgovorni za njihove obaveze. Zahtevali smo od Direkcije za imovinu da prikupi sva dokumenta i sazvacemo Komisiju za imovinsko-pravne odnose, pa cemo videti šta cemo, otkriva Perovic.
- Direktor Hipodroma, pak, kaže da je ponudio gradskim celnicima: "Ne želim ja da stojim na putu razvoja države, eto vam preduzece ako je vaše. Ali, javno preduzece je, po definiciji, od opšteg interesa za državu i ne sme da se bavi kockom. Ne može Grad Beograd da se kladi na konjickim trkama". U meduvremenu pojavio se i Jezdimir Vasiljevic. - Kaže, njegov je Hipodrom. Doduše nije razjasnio šta on pod tim tacno podrazumeva. Hipodrom, Gradevinsko preduzece "Trudbenik" i jedno francusko preduzece 1988. osnovali su BRC, društvo sa ogranicenom odgovornošcu, što znaci da osnivaci ne odgovaraju za poslovanje preduzeca. Francuska firma se bavila organizovanjem konjickog sporta u Srbiji, ali je sve išlo traljavo i propali su. Sve se raspalo 1994. Sad se pojavljuje Jezdimir Vasiljevic i tvrdi da je od Francuza kupio osam odsto akcija firme koja je propala. Pri tom, ne postoji nikakav dokaz o toj uplati u Privrednom sudu. Možda je on nekom i dao pare, ali gde ih je taj odneo? Vasiljevic ili diže galamu bez potrebe ili je doveden u zabludu, ali se njegov advokat do danas nije pojavio, prica Pavlovic.
- "Jugoskandik" je 1992. kupio 8,2 odsto akcija, a austrijsko preduzece ITC, ciji sam ja suvlasnik, 42,8 odsto akcija preduzeca BRC. Kad sam otputovao iz zemlje, tadašnji direktor Hipodroma Dragoslav Ražnatovic pokušao je da zatvori ovo preduzece, ali nije uspeo jer nije imao vecinsko vlasništvo. Ono je i danas registrovano u Privrednom sudu, a on je otvorio drugu firmu "Hipodrom Beograd", što je kriminal i zlocin. Zatim, sadašnji režim pravo BRC prodaje Grku i uzme mu milion i po maraka za 69 odsto akcija. Šta sada rade? Privatizuju firmu ponovo i po treci put hoce pare. Kako ce privatizovati ono što je Grk vec kupio? Medutim, ako prodaju nacionalizovane kuce i hotele, što ne bi i Hipodrom? Preduzece Hipodrom je imalo samo 27 odsto akcija u BRC i samo to može da privatizuje. Kako je sad odjednom 100 odsto vlasnik? Ako sam ja kupio akcije i one pale na nula dinara, one su još moje vlasništvo. Ne može neko da dode i kaže: "Hej, sad je sve opet moje. Piši propalo!" Oni ce pred Medunarodnim sudom za ljudska prava položiti racune. Hipodrom je zlatni rudnik koji samo kod nas može da propadne - na papiru! A bogami su i Karici odozgo dobili naredenje da ga kupe... Šta ce ti kaput kad može bunda, tvrdi Jezdimir Vasiljevic.
- Hipodrom je tako postao Srbija u malom: država nece da ga proda, Beograd ne sme da se kocka, kupci cekaju, a bivši bankar preti akcijama. Ne kaže se uzalud: i mator konj rže na mladu zob. A sezona trka samo što nije pocela.